Библија, Свето Јеванђеље по Луки, Поглавље 9. is available here: https://www.bible.promo/chapters.php?id=10982&pid=44&tid=2&bid=58
Holy Bible project logo icon
FREE OFF-line Bible for Android Get Bible on Google Play QR Code Android Bible

Holy Bible
for Android

is a powerful Bible Reader which has possibility to download different versions of Bible to your Android device.

Bible Verses
for Android

Bible verses includes the best bible quotes in more than 35 languages

Pear Bible KJV
for Android

is an amazing mobile version of King James Bible that will help you to read this excellent book in any place you want.

Pear Bible BBE
for Android

is an amazing mobile version of Bible in Basic English that will help you to read this excellent book in any place you want.

Pear Bible ASV
for Android

is an amazing mobile version of American Standard Version Bible that will help you to read this excellent book in any place you want.

BIBLE VERSIONS / Библија / Нови завет / Свето Јеванђеље по Луки

Библија - Ђ. Даничић, В. Караџић, 1865

Свето Јеванђеље по Марку Свето Јеванђеље по Луки Свето Јеванђеље по Јовану

Поглавље 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

1 Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.

2 И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.

3 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.

4 У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.

5 И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.

6 А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.

7 А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,

8 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.

9 И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.

10 И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.

11 А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.

12 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.

13 А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

14 Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.

15 И учинише тако, и посадише их све.

16 А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

17 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

18 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?

19 А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.

20 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.

21 А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,

22 Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

23 А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

24 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

25 Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?

26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

27 А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.

28 А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

29 И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.

30 И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.

31 Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.

32 А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.

33 И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

34 А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

35 И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.

36 И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.

37 А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.

38 И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:

39 И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

40 И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.

41 И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:

42 А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.

43 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:

44 Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.

45 А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.

46 А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.

47 А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,

48 И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

49 А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.

50 И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.

51 А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.

52 И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.

53 И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.

54 А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?

55 А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;

56 Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.

57 А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.

58 И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.

59 А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.

60 А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

61 А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.

62 А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.

<< ← Prev Top Next → >>